Svež vazduh je izuzetno važan za naše zdravlje i životnu sredinu. Zato su prozori toliko korisni, posebno kada se koriste za pravilno provetravanje prostorija. Ali, da li ste znali da ovo takođe može da uštedi energiju – i novac?
Naročito zimi, uspešna kombinacija ventilacije i grejanja je neophodna, za zaštitu vašeg doma. Previše vlage može brzo dovesti do rasta buđi i gljivica.
U najgorem slučaju, neće vam biti samo hladno, već ćete i udisati toksične supstance. U tekstu koji sledi možete saznati koja ventilacija je pogodna kada i gde.
Zašto je dobra ventilacija vredna truda?
- Za zdravu atmosferu
„Ustajali vazduh“ u prostorijama – svi znamo koliko može biti neprijatan. Ako svoj dom uopšte ne provetrite ili tek samo malo, može se desiti da vas gosti više ne posećuju. Loš kvalitet vazduha na radnom mestu, zauzvrat, značajno smanjuje koncentraciju. Niko ne voli da udiše miris stare hrane, znoja ili druga neprijatna isparenja. Ako je kuća slabo provetrena, pored gađenja može doći do iritacije respiratornog trakta i alergija. Ako nema razmene svežeg vazduha, mogu se akumulirati i zagađivači: tepisi, nameštaj i boje mogu osloboditi neisparljiva organska jedinjenja.
Pod određenim okolnostima povećava se koncentracija zagađujućih materija i vodene pare. Ako se više ljudi nalazi u neprovetrenoj prostoriji tokom dužeg vremenskog perioda, koncentracija CO2 takođe može porasti do nivoa koji je štetan po zdravlje. Ovo nas vodi do prvog, očiglednog razloga zašto je svež kiseonik neophodan: da stvorimo ugodno okruženje.
- Izbegnite gubitak energije – smanjite troškove
Ako je prostorija postala previše vlažna i kontaminirana buđom, renoviranje može biti veoma skupo.
Dodatni nepotrebni troškovi su takođe uzrokovani prekomernim zagrevanjem. Pravilna ventilacija i grejanje podrazumeva kombinovanje efekta svežeg i sobnog vazduha i grejanja na način da se potrošnja energije zadrži na što nižem mogućem nivou.
Nije bitno da li se grejete na struju, gas, čvrsta ili alternativna goriva. Ovde dolazi do izražaja takozvana „šok ventilacija“. Za to su posebno pogodni suprotni prozori unutar soba. Za ovo kratko vreme u potpunosti isključite grejanje.
Ne brinite – prostorija se neće potpuno ohladiti ako se na kratko provetri, jer još uvek ima dovoljno toplotne energije uskladištene u komponentama. Međutim, ako zimi ostavite otvorene prozore, morate računati na jako hlađenje i velike gubitke energije. To obično dovodi do povećanja troškova grejanja.
- Izbegnite gubitak energije – smanjite troškove
- Svež vazduh protiv buđi
Vlažnost opisuje udeo vode u obliku pare u ambijentalnom vazduhu. Pravi se razlika između apsolutne i relativne vlažnosti: prvi označava koliko vode u gramima ima u jednom kubnom metru vazduha. Relativna vlažnost je stvarni sadržaj vode u odnosu na fizički maksimum u prostoriji u kojoj se meri.
U domaćinstvu sa tri osobe dnevno se u vazduh u prostoriji ispusti 7 do 11 litara vode. Ako ovo ne može da pobegne ili ako nema razmene vazduha, stan/kuća postaje sve plesniviji. Kao posledica javlja se BUĐ!
Buđ nije samo ružna i ima izuzetno neprijatani miris, već može dovesti do alergijskih reakcija i iritacije respiratornog trakta, uključujući nesvesticu. Hladni, vlažni zidovi su hitan pokazatelj da nešto treba preduzeti.
Oprez! Ne vidite uvek ili ne osetite uvek zarazu odmah, na primer kada je iza tapeta. U početku je akumulirana kondenzovanom vodom, ali se brzo širi. Da bi vaša cela zgrada bila suva i zdrava, redovno proveravajte zidove, pukotine, uglove, niše i nameštaj.
Pravilna ventilacija prema tipu prostorije
U prošlosti su stanovi bili dovoljno pasivno provetreni kroz prozore i vrata i u nekim slučajevima kroz zidne i krovne konstrukcije bez ozbiljnijih oštećenja. Danas su dodatno zaptiveni radi uštede energije, ponekad čak i zidne i krovne konstrukcije.
Nove zgrade treba da izbegavaju gubitak toplote – i to s pravom. Nedostatak je, međutim, što se time sprečava pasivna razmena vazduha i izaziva više vlage u stanu.
Da li vam se prozori često zamagljuju? Ovo može biti hitan pokazatelj prekomerne vlažnosti. Akvarijumi, sobne biljke i sušenje veša takođe povećavaju vlažnost. U principu, veš treba sušiti napolju ako je moguće ili u prostorijama za sušenje. Izduvno crevo mašine za sušenje veša uvek treba da vodi napolje, inače će vlažan vazduh ostati u prostoriji.
Ako nema drugog načina da sušite veš u stanu, pobrinite se da uskladite ventilaciju i grejanje. Izuzetno, prozor se može nagnuti, ali vrata prostorije treba da budu zatvorena.
Stručni vodič za pravu meru vlage u prostoriji
Možete koristiti higrometar da saznate koliko je zapravo visoka koncentracija vlage u vašem domu. U zavisnosti od tipa i upotrebe prostorije, preporučuju se različite orijentacione vrednosti:
IDEALNA UNUTRAŠNJA KLIMA PO TIPU SOBA | ||
TIP SOBE | OPTIMALNA TEMPERATURA | OPTIMALNA VLAŽNOST VAZDUHA |
Životni i radni prostori | 20°C | 40-60% |
Spavaća soba | 16-18°C | 40-60% |
Dečija soba | 20-22°C | 40-60% |
Kuhinja | 18°C | 50-60% |
Kupatilo | 23°C | 50-70% |
Podrum | 15°C | 50-65% |
Kuhinja i kupatilo: vodena para stvara intenzivnu vlažnost. Ovde važi pravilo: otvorite prozor odmah nakon tuširanja ili kuvanja, ali ne držite ga otvorenim predugo. Jer, stalna ventilacija može dovesti do znatnog hlađenja prostorije, što povećava stvaranje kondenzovane vode.
Spavaća soba: vlažnost ovde je posebno visoka nakon spavanja. Tekstil apsorbuje vlagu koja se oslobađa noću. Zato treba da otvorite prozore čim ustanete.
Podrum: temperatura je ovde često niža i ne morate je toliko često provetravati. Naročito leti bolje je ostaviti topli, vlažan spoljašnji vazduh napolju kako ne bi došlo do „kondenzacije” na zidovima. Da biste zadržali veću vlažnost u toplom spoljašnjem vazduhu napolju, ovde treba provetravati samo noću.
Savet br. 1: Ne preopterećujte svoj nameštaj i ne postavljajte ga preblizu neizolovanog spoljašnjeg zida. Vlaga bi mogla da se skupi iza njega neprimećeno. Zato je bolje ostaviti nekoliko cm vazduha između nameštaja i zida.
Kućna sredstva ili posebna sredstva za čišćenje?
Postoje ogromne razlike u efikasnosti industrijskih proizvoda. Ovde morate biti oprezni i koristite posebno efikasna sredstva. Takođe, morate da se uverite da vaša stolarija, bilo da je drvena ili plastična, nije oštećena. Alkohol i sirće su, s druge strane, veoma efikasni i ne oštećuju materijal u onoj meri koliko to mogu da učine hemijski industrijski proizvodi. Šta ćete na kraju više da koristite zavisi od vas, a ne samo od stepena raširenosti buđi.
Kako efikasno i dugoročno sprečiti ponovno javljanje buđi?
Čišćenje drvenih i PVC prozora samo privremeno uklanja zarazu. Za trajni uspeh, trebalo bi da se posvetite borbi protiv uzroka.
Uzroci: Strukturne karakteristike i ventilacija.
Strukturne nedostatke je teško identifikovati. Ako se buđ pojavi, na primer, tek nakon renoviranja, naknadno ugrađene toplotne izolacije ili upotrebe novog prozora sa istim ritmom ventilacije, to može biti indikacija.
Ako postoje strukturni nedostaci, trebalo bi da pokušate da smanjite stepen oštećenja što je više moguće. U najgorem slučaju, čak je i zamena novom stolarijom neophodna. Kako god, poželjan je dolazak stručnjaka koji može da ispita i proceni situaciju. Ako živite u iznajmljenom stanu, razgovarajte o daljim merama sa svojim stanodavcem u pogledu troškova.
Drugi mogući uzrok je curenje oluka ili krovne limarije. Zahvaćene dihtunge i buđavi uglovi obično su uzrok toplotnih mostova, preko kojih se toplota prenosi napolje. Ove mostove ionako treba eliminisati zbog povećanog gubitka energije.
Ono što možete lakše sprovesti jeste sopstveno ponašanje po pitanju ventilacije: ciljana ventilacija je prva i najvažnija mera u borbi protiv buđi. Umesto da ostavljate prozore otvorene satima, bolje je provetravati tri do pet puta dnevno u kraćim razmacima. Pod neoptimalnim okolnostima, vlaga se skuplja u uglu prozora i obezbeđuje buđi stalno vlažno okruženje.
Isključite grejanje pre provetravanja prostorije. Zatim pustite da se stan provetri 5-10 minuta, što znači da otvorite sve prozore i pustite da vazduh struji. Ova metoda košta mnogo manje energije nego što većina ljudi misli. Zatim možete ponovo uključiti grejanje.
Kupatilo i kuhinja su najvlažnije prostorije u kući i trebalo bi ih češće provetravati. Ovo je izuzetno važno i zimi, jer hladan spoljašnji vazduh i tople unutrašnje prostorije stvaraju kondenzat koji dovodi do buđi.
Spavaće sobe su zimi znatno hladnije od ostalih soba. Tamo se hladnoća uglavnom taloži u spoljnim zidovima, koji su blokirani ormarima ili drugim nameštajem. Uvek ostavite razmak od oko 10 cm između zida i nameštaja kako bi vazduh u prostoriji mogao da cirkuliše. Na ovaj način izbegavate pojavu buđi i na drugim mestima.
Drugi uzrok mogu biti zavese koje su predebele ispred loše izolovanih prozora i zidova: područja iza zavesa su hladnija zbog zaštite od toplote iz prostorije. Takođe podstiču rast buđi kroz kondenzaciju vlage. Buđ voli ustajali vazduh i posebno dobro raste u tamnim uglovima. Stara ili jednostruka stakla povećavaju efekat kondenzacije. Zbog toga uvek vodite računa o pravilnoj cirkulaciji vazduha.
Još jedan savet je mehanička ventilacija: ovo je ciljana, kontinuirana ventilacija. Postoje mehanički uređaji koji se mogu ugraditi u prozor i često se koriste ispod vrata ili na prozorima, posebno u kupatilu.
Prorezi ispod vrata ili u zidovima služe kao ventilacioni otvori i obezbeđuju da se vlaga stalno uklanja. Oni neizbežno odvode vazduh i tako obezbeđuju smanjenje vlage u vazduhu.
Postoje li razlike između starih i novih zgrada kada je u pitanju ventilacija?
Dok su prozori sa dobrom izolacijom danas poželjni, oni često dovode do neočekivanih nuspojava u renoviranim starim zgradama: zbog znatno čvršćih prozora odjednom dolazi do drugačije razmene vazduha nego ranije, tako da se vlažnost naglo povećava. Da biste izbegli pojavu buđi, ovde morate da prilagodite svoje ponašanje pri ventilaciji, odnosno – provetravajte češće!
U novoj zgradi, s druge strane, obično ćete naći nove, dobro izolovane prozore i izolovane zidove. I ovde je razmena vazduha ključna, jer unutrašnji vazduh ima visok nivo vlažnosti i mora se s vremena na vreme ispuštati.
Specifičan problem u novogradnji može biti zaostala vlaga u zgradi: u čvrstoj konstrukciji može biti potrebno između jedne i dve godine da se ta vlaga osuši.
Savet br. 2: Za pravilno provetravanje, bolje je da prozore redovno držite otvorenim nekoliko minuta nego izuzetno dugo, a retko.
Ventilacija u bilo koje doba godine
U zavisnosti od godišnjeg doba, postoji manja ili veća razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature. Da biste uštedeli energiju, zaštitili životnu sredinu i zadržali troškove grejanja koje biste mogli da potrošite u bescenje, preporučujemo različite vrste i trajanja ventilacije, koje želimo da vam predstavimo ovde.
U principu, nagibna ventilacija se obično ne preporučuje, jer je potrebno dosta vremena za zamenu vazduha. To zauzvrat znači da se gubi mnogo toplote i povećavaju se troškovi grejanja. Ventilacija, s druge strane, znači potpuno otvaranje prozora nekoliko puta dnevno i ostavljanje otvorenim nekoliko minuta, u zavisnosti od godišnjeg doba. „Unakrsna ventilacija“ zauzvrat znači otvaranje suprotnih prozora i vrata na kratko vreme. Ovo stvara promaju koja je već zamenila vazduh nakon nekoliko minuta. Ova varijanta je još efikasnija od prostog provetravanja.
Savet br. 3: Opšte pravilo je – što je napolju toplije, provetravanje mora trajati duže.
Vrsta provetravanja | Zima | Proleće | Leto | Jesen |
Unakrsno provetravanje (promaja) | 2-4 minuta | 4-10 minuta | 12-20 minuta | 4-10 minuta |
Snažno provetravanje (širom otvoren prozor) | 4-6 minuta | 8-15 minuta | 25-30 minuta | 8-15 minuta |
Lagano provetravanje (prozor otvoren na kip) | 30-75 minuta | 1-3 sata | 3-6 sata | 1-3 sata |
Leti možete ostaviti svoje prozore i vrata širom otvorene do pola sata kako bi vazduh uopšte mogao da cirkuliše. Kako dani često postaju vlažni, dobro je otvoriti prozore kada je najhladnije.
Ovo je slučaj rano ujutru i kasno uveče ili tokom noći. Da bismo vas zaštitili od insekata, pa čak i od provale noću, preporučujemo zaštitu od insekata i roletne.
Zimi često pravimo grešku, pa stalno držimo prozore otvorene na kip i istovremeno grejemo tu prostoriju. Ali, to je skupo i nije korisno. Ako želite da efikasno provetrite zimi, otvorite prozore širom, na pet do najviše deset minuta. Za ovo vreme isključite grejanje kako ne biste uzaludno trošili energiju.
U suprotnom, primenjuju se uobičajene procedure: otvorite suprotne prozore do kraja dva do tri puta u toku dana. Ako je veoma hladno, razumljivo je da se možete se privremeno skloniti u prostorije sa prijatnom temperaturom dok su prozori ili vrata otvoreni na drugim mestima.
Nakon razmene vazduha trebalo bi blagovremeno početi sa grejanjem, jer se vlaga u hladnim prostorijama lakše taloži na hladnim površinama.
-
-
Provetravajte i kada je loše vreme!
Šta raditi kada napolju pada kiša? Provetravanje je preporučljivo i po kišnom vremenu, jer je i nakon zagrevanja spoljašnji vazduh i dalje suvlji od ustajalog vazduha u zatvorenom prostoru.
Hladan vazduh može apsorbovati manje vlage od toplog vazduha.
U lošim vremenskim uslovima, prostorije kao što su kupatilo ili spavaća soba mogu se lako zagrevati tokom celog dana, jer to održava zidove toplim.
Savet br. 4: Stalno hlađenje i ponovno zagrevanje dugoročno je skuplje.
Pravilno koristite roletne
Roletne se ne koriste samo za zaštitu privatnosti ili za zaštitu od provale, već se mogu pametno koristiti i za cirkulaciju toplote i vazduha. I roletne bi trebalo pametno koristiti.
Zimi, na primer, trebalo bi da ih noću potpuno spustite. Naime, roletne predstavljaju dodatnu toplotnu barijeru i mogu smanjiti gubitak toplote. S druge strane, leti sprečavaju pregrevanje naših životnih prostora tokom dana.
-
